Put do prvih inicijacija u Brazilu

Prvi susret sa šamanizmom

Jedan od mojih prvih susreta sa šamanizmom bio je kada sam posmatrala Navaho Indijanca kako pristupa izgradnji saune za isceliteljski obred čišćenja. Prvo je iskopao rupu u zemlji, kao simbol materice, na koju je meditirao, u činu simboličkog silaska u dubinu i spajanja sa Majkom Zemljom. Grane, koje su služile kao stubovi saune, postavio je tako da grade prostor sa četiri strane sveta, s ulazom na istoku, pri čemu istok simbolizuje osvetljenje, jug nosi radost zapad ima isceljivanje, a sever – mudrost. Četiri poprečne grane predstavljale su četiri godišnja doba, a dvanaest potpornih grana simbolizovalo je dvanaest meseci u godini. Na taj način šaman je radio sa energijom prostora i vremena. Podignuti šator istovremeno je povezan sa zemljom dole, kao i sa nebom gore. Svi potrebni materijali pripremani su obredno: od sakupljanja kamenja, pripreme vode, komunikacije sa stablom i granama… Za zagrevanje vode upotrebljena je živa vatra sa kamenjem u sebi. Kamen je simbol minerala, prvobitne energije koja je starija od čovečanstva, a samim tim i od disbalansa koji otklanja. Voda se upotrebljava jer ima esenciju čišćenja, ne samo fizičkog, nego i spiritualnog. U takvoj sauni, uz pokrenuti telesni proces, paralelno se odvija i ritualni deo, u kome se koriste ritam i vibracija bubnja, muzika i pevanje. Isceljivanje se odvija na svim nivoima. Od Navaho šamana naučila sam se dubokom poštovanju prirode.

Ubrzo sam naišla na kurseve šamanizma u Sloveniji koje je vodio australijski šaman Rowland Barkly. On me je učio terapeutskom transu, tajmlajn-hilingu, vraćanju delova duše, životinjama snage, a ujedno je bio i moj učitelj neurolingvističkog programiranja (NLP), što je došlo na kraju. Radili smo mnogo na upotrebi ženskog principa: kako samo osetiti postojanje, dati čoveku pravo da bude ono što jeste i to poštovati. Tada čovek može da se opusti, iz njega izađe ono najbolje, a u toj opuštenosti može da transformiše sve što treba da bi razvio svoju ličnu snagu. Tek posle rada na apstraktnim nivoima duše prelazili smo na NLP, tehniku koja, kao i mnoge druge, potiče iz šamanizma. Ponekad su drevna učenja i njihova upotreba u zapadnom svetu previše svedena na mentalni nivo i ovladavanje tehnikom, čime se udaljavamo od suštine, rada sa dušom i čovekom u njegovom celokupnom postojanju. Rowland Barkly prenosio nam je svoju fascinaciju izvornim znanjima. Iniciran kod Aboridžina, delovao je na tri kontinenta, a živeo u Brazilu, gde je prošao nekoliko inicijacija i doživeo bliski susret sa afričkim drevnim učenjem. Priča našeg učitelja sve nas je zaintrigirala. Slušali smo ga širom otvorenih očiju i pitali se: – Šta je to? Kakvo je to znanje o tajni života? Ko ima pristup toj mudrosti? Kako rad sa energijama otvara te portale, gde je duboka psihologija povezana sa mudrošću?

Put u Brazil

U potrazi za odgovorima, seli smo u avion i otišli u Brazil. Zašto je put do Afrike vodio preko Brazila? Jer je tamo jedan od učitelja zapadnoafričkog šamanizma, Oriša sveštenik, Baba King. Rođen i odrastao u Joruba narodu, Baba King je studirao i doktorirao na Univerzitetu u Sao Paolu u Brazilu, gde je potom niz godina bio predavač na Katedri za afričke studije i istraživač Joruba kulture i religije. On je postao most između tradicionalne afričke i savremene zapadne kulture. Odmalena je znao svoje predodređenje i podržavan je na tom putu: da postane otac tajne života, onaj koji je posvećen mudrosti i to znanje prenosi u svet.

U zajednici Joruba, poznavaoci mudrosti nazivaju se Babalawo, otac tajne života i Iyanifa, majka tajne života. Prevod na naš jezik, Ifa sveštenik i sveštenica, nije sasvim odgovarajući, jer ima religijsku konotaciju. Ifa nije religija, nego instrument za podršku ljudima i filozofija o životu. Iako Ifa u svojoj postojbini nije imenovana kao šamanizam, ima zajedničke principe sa sibirskim, aboridžinskim i indijanskim šamanizmom, u smislu razumevanja individualnosti i ljudske duše, poštovanja duhova prirode, rada sa precima, s tim da Ifa ima jedinstvenu originalno sačuvanu mitologiju. Putem kolonizacije Ifa je dospela u Južnu Ameriku, pre svega na područje Brazila i Kube, gde poprima folklorni oblik koji odstupa od izvornog. Iz filozofije o mudrosti života razvile su se religije, kao što su kandomble i umbanda (mešavine afričke tradicije, katoličanstva, spiritizma i urođeničkih američkih verovanja), čak i vudu. Naravno da sveštenici svih tih pravaca nisu bili oduševljeni pojavom Baba Kinga i osporavali su njegov rad. Slično bi se dogodilo da se kod nas pojavi poznavalac izvornog hrišćanstva koji pokušava da raskrinka dogmu. Baba King je istrajao: u Brzilu je osnovao Afrički kulturni centar Oduduwa za istraživanje afričke kulture i predaju originalnog znanja. Njegovi učitelji iz Afrike dolazili su da ga podržavaju i da rade inicijacije. To je mesto na koje smo se zaputili i mi iz Slovenije – grupa od nas dvadeset troje, mahom već obrazovanih terapeuta u nekoj oblasti, rešeni da se iniciramo u Ifa. Susret je bio zanimljiv za obe strane. Slutili smo da smo došli do nečeg zaista izvornog, iako još uvek pojma nismo imali šta je to, a za njih je bila fascinantno što je sad jedna evropska grupa pala s neba i prizemljila se baš u afričkom hramu u Brazilu. Ispostavilo se da naša grupa ima važnu ulogu u tome da Ifa pronađe put u Evropu.

Inicijacija: Još jedno rođenje tokom života

Inicijacija nije ništa drugo nego dublji ulazak u postojanje, dublja povezanost sa životom. Polazi od naše ambicija da nam život ne prođe uzaludno. Putem inicijacije u Ifa ulazimo u energiju mudrosti, da bismo razumeli sopstveni život, svoje potencijale i svrhu, da bismo prepoznali cikluse unutar života i da bismo znali kako da odgovorimo na sve ono što nas zaustavlja i osporava. Svaka inicijacija se odigrava kao simbolično izvođenje novog rođenja. Svaka inicijacija je mogućnost da se tokom života rodimo ponovo i da produbimo svoju životnu šansu. Za našu evropsku grupu bilo je to potpuno novo. Ranije smo izučavali šamanizam i radili smo sa podsvešću i dušom, ali nikada pre nismo radili rituale. Inicijacija je ritual. Ritual je dinamičan proces koji koristi fizičku i simboličku manifestaciju elemenata iz prirode, uz ritam bubnja i invokativne pesme. Pre svega, treba pripremiti bit onoga koji se inicira kako bi mogao da primi novu snagu. S tom svrhom izvodi se takozvani Bori ritual, ritual za našu bit. To je pripremni ritual kojim se stiče sposobnost da se prihvati priliv nove energije, da se pritoka smesti i harmonizuje unutar nas. Ako nismo spremni za dobre stvari koje nam ulaze u život, odbijamo ih. Zato je važna ova priprema: kao osposobljavanje da se kroz inicijaciju prođe. Sledi proces čišćenja koji počinje simboličnim odbacivanjem odeće, kao nečeg starog što nam više ne služi. Tek nakon toga spremni smo za unošenje nove energije. Inicijacija je spiritualna metodologija brisanja negativnih uticaja iz prošlosti i otvaranja za nove energije. Jednom rečju, obnova.

U Ifa nas je inicirao Babalawo Fabunmi – tako sam dobila spiritualnog oca. Njegovo razumevanje čoveka i sveta, kao i tolerancija za različitosti, otvorili su mi moj sopstveni univerzum. Njegova podrška – samo to polje koje zrači već je bila dovoljna podrška – dovela me je do uvida: – Da, imam pravo na sopstvenu istinu! Prvo što steknemo ulaskom u Ifa je poštovanje individualnosti. Babalawo Fabunmi pružio nam je taj osećaj razumevanja bez osude, da smo prihvaćeni i podržani onakvi kakvi jesmo, zajedno sa svim talentima i nesavršenostima, kao celovita bića. Takav je bio susret sa Ifa i sa samom sobom: – Ja sam ta koja jesam. I ne mogu biti ništa drugo! Jednostavno. Mesec dana nakon inicijacije i našeg odlaska iz Brazila, Babalawo Fabunmi je umro. Bio je to veliki šok, ali onda smo shvatili da je prešao u svet predaka, odakle nama, beloj deci, može da bude još bliži. Gde god da smo, on je prisutan kao učitelj mudrosti. Samo izgovaranje njegovog imena već je priziv te energije. Bili smo poslednja njegova deca koju je inicirao i verovatno je bilo u njegovoj sudbini da nas pričeka kako bi tu izuzetnu mudrost podelio svetu.

U Brazil smo otišli s namerom da se iniciramo u Ifa, u energiju mudrosti i sopstvene sudbine, jer to je bilo jedino za šta smo do tada znali. Na odredištu smo otkrili da postoje i druge inicijacije, među kojima je i inicijacija u Majke Univerzuma, inicijacija u ženski princip, tajnu života i postojanja. Kroz tu inicijaciju vodila nas je Ijaašabi, žena koja nas je učila postojanju. Govorila je na joruba jeziku, ali se obraćala našoj suštini, tako da smo je razumeli kroz univerzalni osećaj koji nam je vratio pravo na postojanje. Energija Majke Univerzuma pokrenula je u nama jake procese, kako dobre, tako i one suprotne, koji se bore protiv promene – sve strahove i blokade unutar nas, svu nelagodnost transformacije. To je energija u koju smo inicirani već samim rođenjem: energija života i tela, postojanja na planeti Zemlji, ona esencija iza Univerzuma u kome živimo; vitalna životna snaga, snaga samog postojanja, osnovni je ženski princip. Godinu dana nakon naše inicijacije, Ijaašabi je takođe umrla i podržava nas kao spiritualna majka iz sveta predaka.

Simbolika inicijacije

Ženska energija je zaštitna i obnavljajuća. U Joruba zajednici, kao retko gde na svetu, žene su kulturno, socijalno i duhovno moćne, jer se zna da je ženska energija u svemu. Da bismo došli do nečije sudbine, to činimo preko majke, preko ženske energije, simboličkim vraćanjem u dan rođenja. Da bismo obnovili život, potrebno je da nas nešto vrati nazad u život, da nas poveže sa životom, a to je ženska energija iz koje se ponovo rađamo. Inicijacija je vraćanje na početak života, na izvor, da bismo na samom početku uneli popravke i izmene, što se lako sprovodi pomoću ženske energije. To je proces koji nam vrati energiju u detinjstvo ili nam ponovo prikaže rođenje. Mnogo nas ljudi služi kod inicijacije: peru nas, pripremaju nam krevet, služe hranu – što je simbolična nega novorođenčeta.

Kroz neke inicijacije, odnosno njihove faze, prolazimo pokrivene glave i zatvorenih očiju, što omogućuje da opuštenije idemo nazad. Na simboličkom planu, tako zatvaramo jedno poglavlje života. Inicijacija je umiranje onog starog, što nam više ne služi, i povratak u život. Otvaranjem očiju otvorićemo i nove energije. To je simbolička predstava umiranja i rađanja. Bez simbolične smrti ne možemo zaista biti povezani sa životom, niti se možemo otvoriti za nove mogućnosti i tendencije. Svakodnevno u našim životima nešto umire i nešto se obnavlja, iako mi to ne raspoznajemo: kad promenimo boju kose, započnemo novi projekat, zanimamo se za novog partnera… Kao oznaku novog života, sveštenik napravi markaciju na telu. Markacija je duhovna identifikacija, zahvaljujući kojoj nas više neće prepoznavati stari strahovi i lenjosti, energije bolesti i neuspeha, slaba sreća. Označavamo svoj život tako da ima emocionalnu stabilnot, zdravu pamet i emocionalnu slobodu od svih negativnosti. Blagosiljaju se oči, jer one su simbol misli, razuma, znanja, mudrosti. Oči su sposobnost da život vidimo na pravi način. Blagosiljano je celo naše telo: da se harmonizuje naše razmišljanje sa osećanjima (glava i srce), naše ruke s onim što ćemo napraviti, noge sa smerom u kome idemo. Pevanje tokom inicijacije ima kompleksan smisao: pesma priziva određenu energiju, u pozadini su melodija, ritam bubnja i njegova vibracija. Sve u životu ima svoje vreme i ritam i važno je da budemo sinhronizovani sa svojim životnim ciklusima. Ritualno kupanje spira sve što je loše u našoj sudbini, revitalizuje nas, puni čistinom vode i snagom biljaka. Oblačenje u belo simbolizuje mir, harmoniju, čistoću i radost.

Inicijacija u Ifa daje apsolutni blagoslov da budemo glavni igrači u sopstvenom životu. Stičemo taj autoritet. Inicijacijom preuzimamo odgovornost za svoj život i tražimo odgovore iznutra. Takođe zadobijamo sposobnost drukčijeg pogleda na sve(t), za dobrobit mnogih ljudi, jer smo kao stabilnije osobe bolji susedi, prijatelji, partneri. S inicijacijom dolazi potreba da menjamo način života. Ifa nam govori kako, putem usmerenja i razotkrivanja tabua za svakog od nas. Tabu nam otkriva ono što je nekompatibilno za nas, ukazuje nam na našu energetsku alergiju. Imamo ga da bismo izgradili i održali energiju koja je kompatibilna sa nama i našim životom. Tabui mogu biti spoljašnji, kao na primer: ne nositi određenu boju ili nakit, ne konzumirati određenu hranu. Unutrašnji tabui tiču se našeg ponašanja i reakcija: ne lagati ili ne učiniti nikoga depresivnim. Jednostavno rečeno: tabu je mogućnost da razlikujemo ono što je dobro za nas od onoga što nije. To je alat za upravljanje i harmonizaciju sopstvenog života.

Kako se prenosi i stiče mudrost

Kada se ispostavilo da je naša uloga da Ifa učenje prenesemo u Evropu, pojavio se i veliki izazov: – Kako da nam se preda to izvorno znanje? To je znanje koje je hiljadama i hiljadama godina čuvano putem usmenog prenošenja. Ako je neko rođen sa predodređenjem da bude Ifa sveštenik, počinje da uči u veoma ranom dobu – memorizuje mitologiju, uz teorijske i energetske pripreme za svoj poziv. Niko iz naše evropske grupe više nije bio u ranom dobu, niti je imao takvu sposobnost memorizacije kakvu zahteva oralna kultura! Učiti nas, donelo je zaokret za čitavu Joruba tradiciju. Sam Baba King počeo je da snima odue. To su energetske kombinacije povezane sa ljudskom sudbinom, koje tumačimo preko mitoloških priča i njihove simbolike. Baba King snimao je odue koje mu je predavao Babalawo Fabunmi, na osnovu čega je uradio i doktorat. Zahvaljujući tome, neke verzije odua zapisane su na joruba jeziku. Ali, da li se zaista može snimiti i zapisati učenje u koje je neko uložio ceo svoj život? Ima pravo svako ko se to pita. Doba savremene tehnologije takođe ima svoja prava, kao što i buduće generacije imaju pravo na sva dosadašnja saznanja. Neizmerna je dubina tog znanja, a samim tim i odgovornost onih koji ga prenose, kao i nas koji ga primamo, na svaki način. Oralna kultura se osipa i gubi elemente u samom procesu zapisivanja. Nadalje trpi gubitke u prevodu na engleski, a potom i na druge jezike, u kojima nestaju sva poetičnost i metaforičnost izraza. Mitologija je priča duše, ona obiluje simbolima. Kako prevesti priču nečije sudbine, povezanu sa energijom? Sve su to razlozi da se Ifa uči na dva nivoa: putem inicijacije koja otvara energetski kanal i kroz razumevanje metaforike i simbola u mitovima.

Priča nečijeg života može da glasi…: – Neko je dolazio u vildljiv svet i voda je tražila svoju bitnost. O čemu je tu reč? O donosiocu neke ideje, projekta, zamisli koju treba materijalizovati. O nečemu što je na samom začetku. O izazovu kako da to prepoznamo i da tome pridamo važnost. Kako da drugima ukažemo na tu važnost? Kako da ovladamo veštinom vode koja uvek nađe svoj put? Samo ta jedna rečenica može da se živi dug period! Treba razumeti poziciju pojedinca i otkriti mesto koje mit zauzima u njegovom životu. Pružiti mu podršku da bi svoje unutrašnje kvalitete mogao da iznese na videlo i da dobije na važnosti kao što je voda važna za život. Moguće je da neko ne poznaje svoje unutrašnje snage, pa ne materijalizuje njihovu vrednost. Nekoga je strah da obelodani svoje talente. Neko sebi ne daje na značaju, pa je samim tim obezvređen kod drugih. Svi ti smislovi utkani su u samo jednu rečenicu koja se može razviti na mnoge živote. To je samo ilustracija u malom, za višeslojni koncept studiranja mudrosti.

Prihvatanjem zadatka da nam se preda znanje, preuzeta je ogromna odgovornost. Postali smo prva van-afrička grupa koja uči na tradicionalan način, a da pritom koristimo snimke i zapisivanje, jer nemamo vremena za tradicionalno učenje u pravom smislu. Još uvek je otvoreno pitanje šta ćemo učiniti sa svim tim. U filozofiji Ifa, učenje nikada ne prestaje, koliko god da smo živi. Otkako smo počeli sa učenjem, Baba King neprestano dolazi u Sloveniju. Produbljujemo znanja, iniciramo se, izučavamo sve izraza prirode. Zapisane su po tri verzije od 256 mitoloških priča i štampane su kao knjige, ali one služe samo onima koji prolaze kroz inicijacije, jer teoretizovanje bez aktivne primene ne vodi nigde. Ifa je živ proces, to je energija mudrosti koju upotrebljavamo da bismo razumeli i poboljšali sopstveni život.