Put u prošlost zarad budućnosti: Rad sa precima

Prvi susret sa precima je samo začeće. To je susret sa donatorima tela i života: sa majkom i ocem, kao i sa svim generacijama unazad koje nam doniraju genetski materijal. Sačinjeni smo od svojih predaka; samim postojanjem počinjemo da ih izučavamo. Kroz genetiku dobijamo dar života, ali i pakete koji nisu uvek kompatibilni sa nama samima.

Rani znaci

U mom ranom detinjstvu moji roditelji odlučili su da se presele kod bake i dede po majci. Imala sam pola godine kada smo se preselili u njihovu kuću pored šume. Baka me je izuzetno volela i učila me je svemu, ali sa tim darom je došao i onaj drugi paket, jer sam, kako se kasnije ispostavilo, rođena da radim na uticajima predaka i njihovom čišćenju. Vrlo rano je to počelo da se manifestuje kroz fizičke poteškoće, neuobičajene za dete mog uzrasta. Imala sam reumatizam i artritis. Kasnije se pokazalo da sam predstavljala neku vrstu spužve za predačke probleme, odnosno, za probleme ljudi s kojima sam tada živela. Baba i deda su imali poteškoće s kretanjem. Deda je imao cerebralnu paralizu, baka je rano dobila artritis, a njenoj majci su noge otkazale kada ju je rodila. Preseljenjem u njihov prostor, sve to je počelo da se odražava u mom životu. Nisu znali kako da mi pomognu, osim medicinskim putem i ublažavanjem simptoma. Za medicinu je to bio veliki izazov, jer nikome nije palo na pamet da bi dete moglo da ima reumatizam. Susret sa jednim lekarom, koji je bio specijalista za stare ljude, razotkrio je da su to staračke tegobe, neuobičajene za moje godine. Kako sam rođenjem odabrana od predaka za svojevrsnog spasitelja, ali i za deponiju njihovih problema, suočavala sam se sa bolovima i tegobama koje su karakteristične za staro telo.

Iskustva prošlih života

Čim sam počela da tražim svoj duhovni put, došla sam do regresoterapije koja me je uvela u rad sa prošlošću. Intenzivno sam doživela iskustvo svog prošlog života, koji je značajan za moj život sad, jer sam se bavila duhovnošću na specifičan način. Takav susret sa prošlošću bio je snažna aktivacija mog duhovnog smera. Zainteresovalo me je to područje i bila sam fascinirana kako se kroz podsvest dolazi do svih tih sećanja. Moja su bila egzaktna: sa imenom, godinom rođenja i mnogim detaljima. Toliko me je to opčinilo, da sam postala regresoterapeut. Fascinirala me je podsvest kao vremenska mašina kojom možemo putovati u prošlost i istraživati njene uticaje. Bio je užitak raditi s ljudima na toj temi. Kada jedno znanje počne tolikom fascinacijom, ne zaustavlja se. Znanja regresoterapije počela sam da nadograđujem timeline healing-om i drugim šamanskim tehnikama. Moja učiteljica regresoterapije dovela me je do australijskog šamana koji me je vodio kroz transformacijske procese i naučio mnogim tehnikama koje i danas upotrebljavam. Pre svega, naučila sam da čoveku pristupam kao celovitom biću koje ima prošlost.

Filozofija Ifa

Pre petnaest godina došla sam do filozofije Ifa, do prve duhovne konsultacije sa božanstvom Ifa i inicijacije u Ifa (energiju mudrosti). Baba Fabunmi, koji je sada u svetu predaka, odakle nam i dalje asistira, konsultovao je Ifa za mene. Ifa divinacijski sistem razotkrije životni kod, ukaže na glavni potencijal koji neko ima i na put kojim ide, a ujedno unese i potrebne korekcije. Glavna poruka konsultacija sa Ifa bila je da sam već rođenjem isceliteljka i da treba što više da radim sa energijom predaka. Nivo predaka me podržava, ali je trebalo da izbalansiram i iščistim genetske naslage, da ne bih živela život predaka, nego sopstveni. Dobila sam uputstvo da putem religije, kojoj rođenjem pripadam, uradim nešto za svoje pretke: da im se asistira tamo gde jesu, da bi meni ujedno bili dobri preci koji me podržavaju na individualnom putu. Iako sam već duboko bila u istraživanju šamanizma (koji nije religija) i u filozofiji Ifa sam se osećala kao kod kuće, moji preci pripadali su hrišćanskoj religiji i trebalo je da im asistiram na njihov način. Tri godine kasnije, kada smo se ponovo pripremali za odlazak u Brazil na inicijacije, pitala sam se: – Šta je sledeći korak? Šta dalje treba da razvijem? Moje unutrašnje bistvo mi je odgovorilo da mi treba inicijacija u pretke. Pozvala sam jednu od svojih koleginica i pitala je: – Da li uopšte postoji takva inicijacija? Tada nismo znali za to. Kada smo došli u Brazil, ispostavilo se da se baš tada prvi put radila inicijacija u energiju predaka. Tada je počeo put produbljivanja i nadogradnje svega što sam odavno započela. Vremenom sam postala Iya-Agon, sveštenica kulta energije predaka.

Hram predaka na Izviru

Pronašla sam dom na Izviru, koji nije samo moj dom, nego dom svih koji tamo dolaze da rade. Tu sam počela da gradim hram predačkih energija, koji se neprekidno nadograđuje, kako mojim inicijacijama, tako i radom unutar njega. Sama izgradnja hrama zahtevala je produbljivanje znanja. Energija nas je terala da podignemo nivo pripremljenosti za rad sa precima i za ritual čišćenja 7 generacija. To je rad sa ogromnom amplitudom koja dodirne dve stotine, a nekada čak i hiljadu predaka. Kada na našoj teritoriji ulazimo u rad sa 7 generacija, nailazimo na ratove, na mnogo mrtvih i zaglavljenih duša, na kolektivne katastrofe koje su uništile sudbine mnogih. Takav rad zahteva ogromne pripreme i ogromnu snagu, ne samo ličnu, jer nisam sama u tim procesima. Asistiraju mi hiljade časnih predaka, a da bi to bilo moguće, neophodna mi je stalna energetska nadogradnja. Kad god mogu, ciklično odlazim na inicijacije i nadograđujem svoju energetsku pripremljenost kompatibilnim energijama. Hvala Univerzumu, precima i filozofiji Ifa, što Joruba narod još uvek čuva ta znanja, ne samo teorijska, nego i praktične koncepte rada sa tim, i što postoje ljudi koji me mogu voditi u dubine spremnosti za takav rad. Na neki način ponovo smo pioniri, na teritoriji gde je uticaj prošlosti napravio ogromne rane, gde ljudi imaju mnoštvo poteškoća sa genetskim pokrovom, počevši od samog prava na život i individualnost. Gotovo da se više uopšte ne zna za sistem zdravih predaka koji podržavaju buduće generacije. Neophodno je korigovati prostor da bismo imali dozvolu za amplitudu takvog rada. Za sve to treba biti spreman, jer katkad poniremo u najdublji pakao ratova i genocida. Bez podrške onih najjačih, energije časnih predaka, to ne bi bilo moguće izvesti.

Ritual čišćenja 7 generacija

Tokom rituala čišćenja 7 generacija, za nekoliko dana napravi se susret sa sudbinama predaka, njihovim životima i svim što su nam predali. Kada bi se takav proces radio putem regresije ili timeline healing-a, to bi zahtevalo više godina svakodnevnog rada i poniranja u pojedinačne prošlosti. Susret sas 7 generacija je susret sa barem 254 pretka, uključujući samo one po direktnoj liniji. To je susret vremena: susret sadašnjosti i prošlosti, za budućnost. Ujedno je to susret dva sveta: živih i mrtvih. Pretke pozovemo da dođu, kao što bismo pozvali majku na ručak, da popričamo o njenom životu i raščistimo uzajamni odnos. Iako preci nisu fizički prisutni, prisutna je njihova esencija s kojom imamo direktnu komunikaciju, putem osećaja i ulaska u predačka sećanja. Nekada nam pričaju kroz filmske slike, nekada kroz emociju ili teskobu, nekada kroz darove koje prenose dalje. Iz tog susreta generacija razumemo same izvore onoga što nam se dešava u životu, vidimo gde je i kako počelo. Učesnici rituala treba da su pripremljeni za taj proces tako što su istražili stablo svojih predaka, kako bi što više znali o njima, da osveste uzajamnu odgovornost između predaka i potomaka, jer to su naši koreni za čije zdravlje treba da se pobrinemo. Ritual čišćenja 7 generacija je filtracija u korenima našeg postojanja. Treba biti svestan da, ako rasteš na stablu jabuke, ne možeš biti kruška. Ako je plod jabuke bolestan, treba isceliti njene korene i stablo.

Egungun, energija predaka. Foto: Tina Ramujkić

Živi mrtvi

Kako ljudi mogu biti mrtvi tokom života, u smislu da nisu povezani sa svojim Orijem, da su samo fizički prisutni u postojanju, tako mogu i mrtvi biti mrtvi, u smislu da su izgubljeni ili zarobljeni, da nemaju lak prelaz u paralelni svet. Ekstreman primer je kada neko počini samoubistvo, pa najčešće ne može da pređe u paralelni svet, nego je kao entitet prilepljen na vitalnost nekog živog, izgubljen je i luta, pa je potrebno mnogo vremena i asistencije da bi prešao i dobio šansu za novu inkarnaciju. Živi mrtvi su oni koji su bili živi tokom života, realizovali su se, pa bivaju živi i u svetu predaka, u svetu mrtvih. Prisutni su kao duše koje su fleksibilno prešle i umestile se u svet predaka, njihovi ciklusi odvijaju se prirodno. Živi mrtvi su deo koncepta kulta časnih predaka. U radu sa precima prizivamo žive mrtve, one koji su živeli svesno i čija je smrt bila zdrava, koji su živi u duši. Kada tražimo terapeuta u vidljivom postojanju, nema smisla da se za duhovnu intervenciju obratimo nekome ko uopšte ne pojmi da duhovni problem može postojati. Isto tako, u radu sa precima obraćamo se precima koji su duhovno zdravi, koji su imali dobar prelaz, čiji odnos prema potomstvu nije anemičan, nego im je stalo do budućih naraštaja i čovečanstva. Roditelji koji ne razumeju da bi sledećoj generaciji trebalo da bude bolje nego njima, emotivno su anemični. Preci koji ne mare za svoje potomke nisu živi mrtvi, nego je njima samima potrebna asistencija putem koncepta živih mrtvih. Postoje mrtvi kojima je potrebna terapija, postoje mrtvi koje upotrebljavamo kao terapeute. Kako stvari funkcionišu na apstraktnim nivoima najbolje možemo razumeti posmatrajući život ovde: čovek koji ne živi aktivno, neće biti drukčiji ni kao predak. Duša je multipla, jedan njen deo uvek ostaje u svetu predaka. Stvari se ne odvijaju linearno: kad se neko inkarnira, to ne znači da njegovo mesto u svetu predaka ostaje upražnjeno. Ne zanima nas da li je neko od naših predaka sada inkarniran ili ne, nego kako je odživeo život koji je deo našeg genetskog stabla, od čega zavisi kakav će nam biti predak. Ako je neko živeo kao kontrolor, biće kontrolor i iz sveta predaka. Egungun asistira našim precima da budu živi preci.

Pripremni rituali i prizivi za rad sa precima

Ritual čišćenja 7 generacija počinje samoistraživanjem i svesnom željom da se genetski materijal prefiltrira, prizivima energija i pripremnim ritualima. Potrebno je prizvati energije koje imaju pristup svetu mrtvih i živih, koje su linkovi između tih univerzuma i imaju pristup svetu predaka, bilo da su već prešli ili su negde zaglavljeni. Moje inicijacije i rituali kojima prizovemo energije za asistenciju omogućuju taj link: spoj sadašnjosti, prošlosti i budućnosti; susret različitih ljudi; uvide u to šta treba prefiltrirati kod živih i kako izvesti mrtve iz zarobljenih stanja. Kao što neko kroz podsvest iznova proživljava traumu iz detinjstva, tako su katkad i preci zarobljeni u svojim traumama koje posledično unose u naš život. Tada se radi sa energijama vremena, isceljivanja i zaključivanja ciklusa, da bi se sve ono, što je u prošlosti izašlo iz balansa, razrešilo i završilo u vremenu kom pripada, bez prenošenja u sadašnjost. Ako je neko od predaka patio, to ne treba da bude emotivni obrazac koji se prenosi na sledeću generaciju. U našoj genetici mnoštvo je takvih obrazaca, počevši od kolektivnog pogleda na život kao na kaznu, umesto radosti postojanja. Nekad se moramo izboriti za dozvolu kolektivnih duhovnih aspekata, da takav rad uopšte sme da se izvrši. Na našim teritorijama je to probojni partizanski rad, jer je sistemski nivo rada sa precima u degeneraciji mnogo godina unazad. Iz folklora je jasno da je bilo takvih radova, ali je u jednom periodu prekinut: kao da je ugurnuta energetska ploča pod kojom živi nisu živi, a mrtvi ne mogu da pređu u svet predaka. U radu sa precima se sve to vidi. Ponekad dođemo do časnih predaka, sa tendencijom da se aktivira sve što je dobro u jednoj porodici.

Egungun, Foto: Tina Ramujkić

Energije za filtraciju genetskog nasleđa

Egungun je kult časnih predaka, čiji su čuvari muški, a Gelede je kult časnih pretkinja koje su tokom života živele snagu ženskog principa. Kada su prešle na nivo predaka, postale su univerzalne pretkinje, kao majke čovečanstva. Ako su žene odsečene od slavljenja života, treba upotrebiti energiju Gelede da asistira našim pretkinjama i izvede ih iz nivoa patnje. Energija Iborosija upotrebljava se za komunikaciju. Energija Oro radi sa intenzitetom smrti, a energija Fereuva radi isto to u ženskom principu. Energija Momo radi sa predačkim dugovima i kolektivnim situacijama, a određene energije rade sa frekvencijama. Energija Gbogi radi na prokletstvima u nivou korena i samog postojanja, kojih je više nego što možemo pretpostaviti. Recimo, roditelj koji stalno ponavlja deci da su nesposobna, stavlja urok na njihov put. Puni smo toga. Ove i mnoge druge energije omogućuju da se radi na svim tim problematičnim nivoima. Do sada u Evropi nisam srela mogućnost za tako intenzivan rad. Ne kažem da se ne radi sa prošlošću, ali ne na tolikoj amplitudi, koja nije zavisna samo od mene, nego od svih koji taj rad podržavaju iz nivoa duhovnih predaka.

Bori ritual: osnaživanje duhovne biti za transformacijske procese

Sledaća faza rituala 7 generacija je Bori ritual, koji priprema Ori, našu duhovnu bit, da se pokrene iz pasivnosti kako bi bio sposoban da uđe u te procese i napravi filtraciju. Ori nosi zapis našeg plana, misije koju smo došli da realizujemo u ovom vidljivom svetu. Genetika je neophodna, ali nije uvek kompatibilna sa Orijem – nekada ga zamagli, guši, paralizuje, neutralizuje, opterećuje, preusmerava. Ori treba probuditi iz pasivnosti, da to prepozna i da iskoristi priliku da to prefiltrira. Ako Ori ne učestvuje u tom procesu, ritual čišćenja je nemoguće izvesti, bez obzira na prisustvo predaka. Bori je pripremni ritual, jer sam čovek mora biti snažan i sposoban za proces susreta sa mrtvima i za suočavanje sa uvidima do kojih će doći.

Ori treba da prepozna šta od te genetike želi da neutrališe, a šta da iskoristi za reaktualizaciju života. Na primer, ako neko nasledi dar isceljivanja iz IV generacije, a tamo je ujedno prisutna i neka bolest, prenos bolesti treba da se zaključi preko Egunguna, koji asistira konkretnom pretku. Ujedno, dar isceljivanja treba pridobiti za aktuelno vreme, a ne onakav kakav je bio u IV generaciji. Egungun asistira precima da se oslobode iz uhvaćenosti u određenoj poteškoći ili traumi, da shvate da je ciklus patnje završen, kako za njih, tako i za nas.

Susret sa precima, za potomke

Nakon Borija, ulazimo iz generacije u generaciju, uz priziv predaka svake generacije posebno. Ako je prva generacija živa, za nju se radi blagoslov. Pošto ljudi obično poznaju svoju istoriju do dve ili tri generacije unazad, to je izuzetan susret sa prošlošću u kome preci ispričaju svoju istoriju kroz koju saznajemo o sebi. Saznajemo gde su koreni, odakle neko potiče, kako je nešto počelo… To je putovanje u sopstvenu budućnost. Treba biti svestan da, kada smo se sjedinili sa ocem i majkom, babom i dedom, svim generacijama unazad, ta iskustva postala su deo nas. Stablo života smo sada mi. Nije teško ući u sećanja 7 generacija unazad, jer ona žive u nama. Zadatak nam je da filtriramo to nasleđe, kako bi se oslobodio kapacitet za život i sadašnji trenutak. Ako neko danas proživljava traumu koja se odigrala pre 7 generacija, kada je neko progonjen ili je u ratu izgubio dom, to se obično odražava kroz probleme u stvaranju doma, jer su progoni kolektivno iskustvo Balkana. Takvo iskustvo treba sagledati istorijski, razumeti ga i razrešiti u vremenu u kome se odigralo. Gubitak doma, samosvesti i individualnosti, religijski uticaji i previranja, nemiri i ratovi – to su kolektivna iskustva naše teritorije. Često kroz ritual čišćenja 7 generacija dobijamo uvide u istoriju, jer svedoci tog vremena dođu i ispričaju svoju priču: svaka generacija, sopstveno iskustvo.